Pogled na... - Srbija

Kupoholičari zaobilaze Beograd

Ni surovo visoke cene u buticima, ni letošnji ulični neredi nisu naškodili rangu Londona u istraživanju o najboljim i najgorim evropskim metropolama za šoping turiste.

Od 33 grada analizirana po 22 merila, britanska prestonica je prva preporuka za kupoholičare. Beograd je čvrsto zaseo na začelje liste, na 31. poziciju, pobegavši jedino Oslu i Ženevi. Nije nam pomoglo ni to što se, za razliku od „prvaka lige”, dobro kotiramo po povoljnosti cena, a čak smo i na tabeli koja pokazuje bezbednost grada završili tik ispod Londona – na pretposlednjem mestu, bolji samo od Istanbula.

Možda ovakvi rezultati vređaju srpski ponos, ali teško da se s njima neće složiti Beograđani, koji poslovično gunđaju kako u svom gradu ne mogu da nađu kvalitetne a dostupne „krpice”. Ako je ponuda loša za nas, nesvikle na vrhunsku robu, tek Evropljani nemaju ovde šta da traže. Mnogi svetski brendovi se još nisu doselili, ili zato što naše tržište nije dovoljno veliko i bogato, ili zato što nemamo dovoljno ozbiljnih firmi koje bi ih zastupale. Rasprodaje nisu česte, na njima se prilično potura roba s greškom, a sniženja jedva da ponište prethodna poskupljenja.

– Internacionalni brendovi su u Beogradu prosečno skuplji 40 odsto nego u inostranstvu, a dobar deo tih predmeta su kopije pravih marki. Tako nas dvostruko „pljačkaju”. Dnevno primimo pedesetak pritužbi potrošača samo na odeću i obuću. Takva učestalost nekvaliteta ne znači da strane kompanije nama na istoku Evrope „uvaljuju” lošu robu, već su ovde veće šanse da se kupi falsifikat – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Pošto im je sopstveni grad preskup i siromašan ponudom, Beograđani željni dobre kupovine idu na šoping ture u Beč i Istanbul. Imućniji idu i u Dubai, jedan od najskupljih gradova na svetu. Ali, kad se saberu troškovi puta, smeštaja i ceh na sniženjima u tamošnjim autletima sa starim kolekcijama, opet je povoljniji od Beograda, kažu turistički vodiči. U srpsku prestonicu u šoping dolaze samo zemljaci iz provincije.

– Šoping u zemljama Evropske unije se isplati i zato što državljani zemalja van te zajednice za račun veći od 150 evra dobijaju taks fri, povraćaj novca u iznosu od 20 odsto. Potrebno je samo na kasi pokazati pasoš i dobija se formular koji se preda na aerodromu, gde se tih 20 odsto vraća u valuti po želji – navodi Danijela Pušara, iz „Kontikija”.

Jedina kategorija u kojoj nas je „Ekonomist” dobro plasirao jeste dostupnost, a ona podrazumeva odnos valuta, cenu smeštaja, obroka, gradskog prevoza. Za solidnu poziciju na ovoj listi verovatno treba prevashodno da zahvalimo niskoj vrednosti dinara u poređenju sa evrom, funtom i ostalim evropskim valutama. Drugim rečima, ni taj uspeh nije za radovanje.

Ni niske cene u hotelima – povoljnije nego u većini onih u okruženju, kako navode u Turističkoj organizaciji Beograda – ne mogu da privuku svetske putnike u Beograd.

– Ponuda je loša. Nedostaju nam hoteli svih kategorija. Ako se opredelimo za razvoj kongresnog turizma, trebalo bi nam barem još 2.000 soba visoke kategorije. Ukoliko se odlučimo da igramo na kulturni turizam i siti brejk varijante, nedostaje nam 1.000 jeftinih i kvalitetnih soba – navodi Tomislav Momirović, sekretar „Horese”, poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede.

Do Beograda nije ni lako doći. Ne zato što smo prebukirani, već smo loše saobraćajno povezani sa svetom. U poslednje dve godine je pet loukostera počelo da leti za srpski glavni grad. Otvara se i sve više stalnih vazdušnih linija, ali i dalje ih je malo. Direktnih avio-linija, navodi Momirović, nemamo dovoljno čak ni s većinom okolnih zemalja. Na drumovima nikako da uhvatimo priključak sa evropskim koridorima, a stranci nisu navikli da se truckaju po džadama koje mi više ni ne primećujemo. Na rekama jedva da postoji poneko turističko pristanište. I oni koji se domognu Beograda ustanove da nam je gradski prevoz, koliko god da se popravio, beznadežno zastareo po internacionalnim standardima.

Ako već moramo bez prigovora prihvatiti „Ekonomistovu” ocenu da ka Beogradu vodi malo puteva, teško će nam pasti porazna karakteristika koju su nam Britanci dali za ono čime se najviše ponosimo – kulturu i istoriju. Po tome koliko imamo kulturnih dešavanja, atraktivnih zdanja i spomenika, koliko nacionalnih kuhinja se može naći u Beogradu, kakva nam je klima, glavni grad Srbije, smatra „Ekonomist”, nije zaslužio ništa drugo sem poziciju najgoreg od 33 istraživana grada. Stranci vole srpske festivale, ali trubači su u Guči, „Egzit” je u Novom Sadu, a „Bir fest” nije bio dovoljan Beogradu za bolju ocenu. Spomenika i starih zdanja imamo pregršt, ali ništa od njih nije pod Uneskovom zaštitom, što je „Ekonomistu” bilo bitno za procenu toga koliko su nezaobilazni za svakog svetskog putnika.